О књизи: година / Јутро је било дивно - јасно, светло. Смрзнути, провидни ваздух у шуми био је тако чист да се чинило да је питко. Јео сам снег, хватао рукавицу са грања смрче које је висило на стази, обасипајући стражаре иза белих снежних наноса. Неколико ћутљивих Аларијаца се стиснуло док им је снег падао низ оковратнике, али су ћутали. Ликас уме да поквари расположење, јер је вероватно посебно бирао суморне ћутке. На јутарњем тренингу све је протекло по очекивањима, осим Гебовог изненађења. За једну ноћ сам три пута поправио свој јучерашњи резултат. Три пута бржи, јачи, окретнији. Летео сам са ветром и био прекривен снегом, избегавајући препреке на месту, скачући затворених очију, тачно осећајући правац и величину пројектила. Ликас је био чак и великодушан на своје суве похвале. Незаслужено, генерално, јер смо и он и ја знали да је то резултат Аларијевог круга, Тигијског круга и пар деценија рада у степи. Са ове тачке гледишта, овај резултат је био само задовољавајући.